Nova Istra

46 SUVREMENA KNJIŽEVNOST Stjepan ŠEŠELJ BANOVIĆ: Piće? RUDE: Može. Ovo treba zaliti... BANOVIĆ: ( iznoseći piće ) Da... RUDE: Da ne bismo zaplakali za prošlošću! A? BANOVIĆ: ( točeći ) Prošlost je prošla... Nek joj bude!... Trudim se da me ne za- nima!... A ti si mi živ! Mi smo živi! I opet nakon toliko godina skupa... To treba zaliti! Živio mi, Rude Lemajiću! RUDE: Živio! Piju. BANOVIĆ: I... znaš da me je malo, onako, tu... RUDE: Dobro je... Stanko, znaš, meni je danas... kao da sam se probudio... Vodi BANOVIĆA prema prozoru. RUDE: Ova obljetnica... bila je izvrsna ideja. Divno je biti opet u Zagrebu! Dođeš ovako iz svoga gnijezda i grudi ti se šire... e... BANOVIĆ: Došao si ranije? RUDE: Da, došao sam nešto ranije... radi tebe. BANOVIĆ: ( već poslovno oprezno ) Ne razumijem. RUDE: Zapravo... radi nas! BANOVIĆ: Da. RUDE: Nismo se vidjeli dvadeset godina... Ne?... BANOVIĆ: Točno. RUDE: Stanko, držim da je krajnje vrijeme... BANOVIĆ: Da. RUDE: Da zajedno probančimo noć! BANOVIĆ se nasmije, s olakšanjem. RUDE: U našoj staroj jazbini!... ( sa čašicom ) Za?! I BANOVIĆ digne čašu. BANOVIĆ: Za!