Nova Istra

59 Paula pl. PRERADOVIĆ NOVI PRIJEVODI Tu leži sada, I kaj sve zlo, što meni zada, Sav môr i razor, požar sav, – Tvoj nikad se ne vráti jav! Pa ipak! ... Noću, Kad sve je palo u tihoću, I klonuo mrak na vis i žal, Tad razstupi se od vala val. Izmilaš ti se, Nad vali krok tvoj slòbodi se, Iz uze uskok bezdane, – I stupaš lebdeć do mene. Gledaš me šutê, A himbe si, ko njekoč, krute, I isti čar preubavi, Ti, moja davna ljubavi! NE UMIEM RIEČI... Pulj, 24. lipnja 1909. Ne umiem riečî, A tisuć je glasova u meni, Sad jasnih, muklih sad i smetenih, Što zove i ječi, – Ne umiem riečî. Ne mogu séći, A ustaju mi slike punane, I kažu žića tiek i nakane, I rast mu zoreći, – Ne mogu séći. I ja ću proći, A niem će biti minuo moj dan,