Nova Istra

194 EKSKLUZIVNO Vanja SUTLIĆ bavljenja nečim, nekim„x“, i da je od filozofije ostao samo njezin posao koji je toliko beznačajan da kad se posao završi, onda kao da ga nije bilo, jer ostaje ono što je tu već i bez toga filozofijskog posla. U drugoj fazi, u fazi Philosophische Untersuchungen , određenje filozofije je slično ovome. Njemu se tu više ne radi o znanosti, niti o logičkoj strukturi i izgradnji svi- jeta, nego mu se radi o tomu, da se smislena uporaba riječi svede u okvire mogućih jezičnih igara. Tada postaju moguće jezične igre, među koje spada, između ostalog, i znanstvena jezična igra. Znanost je samo jedan slučaj jezične igre. Što ostaje od filozofije, kad je smislenu upotrebu riječi i rečenica svela u okvire jezičnih igara? No isti onaj posao, kao i u Tractatus logico - philosophicus – filozofija na svom cilju, kad je njezin posao postao suvišan, ima još samo terapeutsku funkciju da ljude liječi od začarane upotrebe jezika. I za prvi i za drugi slučaj, i zaWittegensteina I i zaWitte- gensteina II, ostaje pitanje – odakle ti filozofiraš, odakle si ti znao da sve što se može reći jesu samo stavovi empirijske prirodne znanosti, matematičke fizike, i analitički stavovi logičke strukture svijeta? Odakle ti znaš da jedino što se može govoriti jesu ove ili one jezične igre koje indiciraju određeni oblik života? Kakvo znanje, u prvom slučaju, pripada tebi, i kakav životni oblik, u drugom slučaju, pripada tebi? Koja je to „Lebensform“ („životni oblik“) takvog jezično-analitičkog, kritičko-analitičko-jezič- nog filozofa? U okviru „Logičko-filozofijskog traktata“ kaže Wittgenstein sljedeće: „Daß die Welt ist, das kann sich nicht beweisen, das läst sich nicht beweisen, das kann sich nur zeigen.“ – „Da svijet jest, to se ne može dokazati, to mi ne možemo dokazat, mi to možemo samo pokazati“, a ono što se pokazuje jest „das Mystische“ („ono mističko“). Tamo gdje staje znanost, gdje staje logika i gdje staje filozofijski posao, nije prestao život, nego se pokazuje, i filozof na to ukazuje, ono „mističko“ – „das Mystische“. No u drugoj fazi, u okviru Philosophische Untersuchungen , kaže Wittgenstein: „Sprachspiele“ („jezične igre“) kao izrazi „Lebensformen“ („životnih oblika“) ukazu- ju na „Sprachen... des Lebens, eine Sprache die keiner spricht“ – „jezik života, jezik koji ne govori nitko“. Jezik koji ne govori nitko i koji ne postoji, s obzirom na faktičke „Sprachspiele“ („jezične igre“) kao izraze „Lebensformen“ („životnih oblika“) i „das Mystische“ („mističko“) koje se ne dâ reći, nego je moguće samo na nj pokazati i uka- zati, i koje se samopokazuje, što je to drugo nego svojevrsno, na mala vrata ušlo Ni- šta u najradikalniji obračun s filozofijskim promišljenjem onog Ništa koje se upravo najavljuje kad istražujemo biće kao biće, biće u njegovom bitku, bitak bića? Pozicija na kojoj stoji Wittegestin I i Wittgestin II, da skratim citiranje, jest pozicija jednog Ništa. Njegova duga šutnja nakon Logičko-filozofijskog traktata pokazuje da je on za ozbiljno uzeo Ništa, da je proživio to Ništa, da bi se onda tridesetih godina pokušao