Nova Istra

60 SUVREMENA KNJIŽEVNOST Stjepan ŠEŠELJ I BANOVIĆ nagne. Šute. NOVINAR: A…možda ste poznavali koga … nekoga od onih gore!... BANOVIĆ kao da se prestrašio ovoga pitanja, za „spas“ opet dohvati čašu. BANOVIĆ: Ne… ne… sačuvaj Bože!... NOVINAR: Hahaha… eto, vidite, kolika i to može biti sreća…A što biste da ste kojim„sačuvaj Bože“ slučajem…Otac!... nekome od onih nesretnika gore! BANOVIĆ iskolači oči u NOVINARA. BANOVIĆ: Vi ste luđak! NOVINAR: Hahaha… pa to sam samo tako…Pretpostavka!... da bismo mogli dalje filozofirati!... Da biste shvatili kako nemate razloga biti tako neraspoloženi… Pa valjda vi imate najmanje razloga za takvo raspoloženje…Živjeli!... Piju. NOVINAR: Ali, ipak… da je, pretpostavimo, tako,„sačuvaj Bože“! … što biste učinili? BANOVIĆ ne želi odgovarati, briše čelo. NOVINAR: Ubili se kao ona jadnica s Rijeke?... Ili?!... BANOVIĆ: Ostavite me na miru! Jeste li Vi normalan… Ustaje. Baca novčanicu na stol. NOVINAR: Hahaha… gospodine Banoviću, pa mi se jedva poznajemo... ostani- te, ovo je prilika… gospodine Banoviću!... BANOVIĆ je izjurio van. NOVINAR: To je bila samo pretpostavka!... 36.