45 Stjepan ŠEŠELJ POEZIJA, PROZA, ZAPISI – Ja ću... ja ću... To... to... konop! – upućuje Jerko Ciku. Odvezuju i bacaju konope prema brodu. – Vuci, kapetane!... – Uskačite! Nikica, Ciko i Jerko složno otisnu braceru od mula. Tri složna i sretna prijatelja, misli stari Jokan osvrćući pogled na njih trojicu, a onda se opet zagleda prema svom jadnom konjiću što je jedini morao ostati na obali. Teško uzdahne, navuče kožuh i spusti se u štivu k ostalima. – Ja sam Jerko. – Ciko. – Ja san Nikica. – Il' Mikula Mali? – Je! – zadovoljno potvrdi Nikica, te se nakon toga njih trojica cuknuše čelom o čelo u znak iskrena poznanstva i prijateljstva. – Dođite za mnom, sklonimo se... I pođoše svi za Nikicom ili, kako je njemu draže čuti, a to već i Jerko i Ciko znaju, za kapetanom Mikulom Malim!
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=