Nova Istra

229 Vladimir TOMAŠ „KOD MARULA“ 2018. Preko oka promatram svijet odvojen od mene, i sve što on guta, a ja ne probavljam, i sve što ja rađam, a on ubija, zaboravlja. Sada i nadrealno gubi prefiks, sada sablasti stvaraju, sada je i struja skuplja, tišine duže, teže, misli opterećenije za jedno svitanje, za jedno jutro bez otvorenih očiju .