Nova Istra

220 „KOD MARULA“ 2018. Lara MANDLI AL NEK BUDE SPONTANO aj me slikaj s cigarom u lijevoj ruci i dim da se obavezno vidi i pogled u daljinu, onako, filozofski al nek bude spontano na svaku treću objavu klikni lajk a na svaku desetu – srce javi se ponekad u kasnonoćnojutarnjim satima ili dok ispijaš petu kavu reci da si pročitala članak u boji moje tuge ili da si ulovljena u paukovu mrežu pošalji me u pizdu materinu na četiri (4!) jezika jer nemaš ni živaca ni vremena za propale umjetnike i tuđe drame al ne prečesto da bude spontano sklona sam vjerovati velikim ljudima a Sartre, koji je velik iako je bio nizak, kaže da nema boga i sve je dopušteno zato spontano (uvijek spontano!) poezijom gazim velike inkvizitore jednom ću te poljubiti na prepunom trgu šapnut ću da te volim izgubiti se u tvojoj kosi drhtat ću od ljubavi i smijati se od straha od prevelike sreće spotaknut ću se o tvoje razvezane cipele zaprljati novu haljinu i raskrvariti dlanove da barem izgleda spontano