Nova Istra

202 „KOD MARULA“ 2018. Hrvoje BAZINA SVIT JE SKONČA 14. ožujka 2014. u 11:57 Svit je skonča i dičinji plač ka jeka odzvanja na sve bande žabokrečine, vrazi ružni pritač nude: Šta si steka? Jesi ćapa kojekakve umne bolešćine? Svit je skonča, svita vlasti međ’ nogama ima rašpu misto božja žezla kruta, pa nam skida gaće ostragušama, jerbo s ravne staze skrenuvši zaluta. Odilja se razum bližnjega, pa i moj, koje dilo da učini rog s katedre, tuj ću i ja rič moliti i tin boj, da ispratin slipe oči, duplje jedre. Odilja se razum, pored pare muči, i sve željno čeka kad će vlast dobiti, pa se i on nad slabića mučno sruči, i oćuti kad seljake more porobiti. Puče mnogi, koj’ od doba starog vika učiš komu uzet komu sebe davat, prisiti se riči Vidre kako lika: Ma se j’ trijeba s bremenom akomodavat! Puče mnogi, ne daj da te britko gaze ti maleni ljudi žedni tuđeg straha, i da u to pitko srce dukati ulaze kao omča, jerbo ostat ćeš bez daha. Želja huda, svit je skonča kako rosa prid suncen se sve ponizno sklanja, u bunaru utopljena mis’o bosa, a zinja se dragom vođi vično klanja.