Nova Istra

67 Tomislav MILOHANIĆ SUVREMENA KNJIŽEVNOST DVI ŽDRAJE dvi ždraje na samini napušćene – imaju lazno ki se to huze po stini? ki će spuniti misto prazno? jutro z suncistoka žmiga ubećiva teplinu i smih svitlobe tempura se zgor mora diga zbistrit će ariju zdrecati gobe još stojidu dvi ždraje vabe dva srca bliže i bliže ubećivaju jubav užginju kuraje vitar njin jidra rastiže PAPAGALO ĐOLI Mići Đoli rozenkoli Luši kus draginje Puna ga je hiža Švik njigov svu ubahiža Suza se ga sad spominje Ki je tužno oko proli Papagalo mići rozenkoli Kajba puna šušora i ziha Oko pupe se je mota Gušt ditinji i lipota Zatancana kudija smiha Pisak nabot kanta i moli Rozenkoli dragi Đoli Čovik nikad ne bi reka