Nova Istra

43 Biserka TEŽAČKI KEKIĆ SUVREMENA KNJIŽEVNOST Lica oslobođena iz kamena Moja je kula sastavljena od različitog kamenja. A svaki kamen skriva jedno lice. Ti bi trebao biti toliko moćan da svaki kamen uzmeš u ruke i iz njega oslobodiš lice. No, morao bi kulu porušiti. I svaki kamen razbiti. Kada bi kamenje porazbijao, oslobođena bi se lica u obličju duhova nadvila nad ruševinu. „I što bi se s njima zbilo?“ Potom bi morao sagraditi novu kulu, počevši od njezina temelja. No, tada bi morao porušiti i svoju kulu. Jer moje kamenje, oslobođeno lica, bilo bi tanko i krhko, krhotine. Nedostatno da se sagradi nova kula. Trebao bi ga nadopuniti svojim kamenjem. Dati mu svoje lice. Sve bi kamenje tada bilo tvoje. „Ali što bi se s tobom zbilo?“ Nisi podmukao. Tvoje se lice ne skriva u kamenu, ono ga obavija. I na površine kamenâ privukao bi moje duhove-lica. Prethodno ih pomiješao kao kad se od različitih boja dobije jedan ton. Bili bismo kula svima jasna. Jasna jedno drugome. Kamenje bi povezivalo ljepilo jednostavne ljubavi.