Nova Istra

33 Stjepan ŠEŠELJ SUVREMENA KNJIŽEVNOST MARIJA, ANKA i MILKA. 22. BANOVIĆ sa slušalicom u ruci, razgovara. Iza vidimo LINU na terasi. BANOVIĆ: Da. Ma da!... razumio sam, kako da ne!... Lice mu se razvuče u osmijeh, zadovoljstvo. BANOVIĆ: Hvala Bogu!... ionako mi se nije dalo putovati u Novsku!... Bog! ( smi­ jući se ) Da... sigurno, kako mi ne bi bilo žao onakve pilane!... Bog… ( smije se ). Spusti slušalicu, krene prema LINI. LINA: Što je reći da si tu ujutro tako raspoložen? BANOVIĆ: ( pripaljujući sa zadovoljstvom cigaru ) Pa kako ne bi... tvoji razbojni- ci!... LINA: Što!?... Uhvatio ih je?!... onaj Belić!... BANOVIĆ: Hahaha... ma kakav Belić!... Nije ih nitko uhvatio... LINA: Pa da!... rekla sam ti ja... BANOVIĆ: Još ću ti ih i ja zavoljeti!... LINA: Daj, kaži što je? BANOVIĆ: Ne moram putovati u Novsku!... Darovali su nam čitavo ovo lijepo jutro! Shvaćaš li ti to? LINA: Ma daj Stanko... govori, što ti je? BANOVIĆ, Kako ne shvaćaš?! Pa tvoji su nam razbojnici poklonili ovo lijepo jutro! Noćas su opljačkali pilanu!... LINA: Vašu pilanu? BANOVIĆ: Pa da!... Divni momci!... Koliko su mi samo olakšali muka!... I no- vinarima su tako oduzeli sve moguće adute!... Hahaha... Treba javiti šoferu da ne čeka... Krene. BANOVIĆ: Eh, Crni Mali! Crni Mali!...