29 Davor GUSIĆ NOVI KNJIŽEVNI TEKSTOVI MIRO: Otkud meni te pare? Znaš i sam da su moje sestre nakon materine smrti od ćaće izvukle sve šta su mogle. ANTIĆ: Di ćeš nać pare, to je tvoja briga. MIRO: A da mi ih ti pozajmiš, pa ću ti ja poslin sve pošteno vratit? ANTIĆ: Rođo, ja muzem druge, a ne drugi mene. MIRO: U redu, ako pristanemo, snaću se ja za pare. ANTIĆ: Takvog te volim. I još nešto. MIRO: Kaži. ANTIĆ: Ako pristanete, ja bi to udarija na sva zvona jer su naši ljudi sumnjičavi. Zato im triba servirat poslasticu. MIRO: Kakvu? ANTIĆ: Ja bi i’scenira bračnu nevjeru. Poželjno bi bilo da nađeš dvi svjedokinje koje će ti uvatit ženu u krevetu s ćaćom. MIRO: Svidokinje? ANTIĆ: E, jer kad žene puštaju glas, to se dalje čuje. Ti sa ženon razradi detalje, ali složite to tako da selo i tebe i nju i ćaću ti stave na „stub srama“. Tako ćemo se osigurat sa svih strana. Imaš li takve? MIRO: Neman ja, nego žena mi. Njene dvi najbolje prijateljice, Biserku i Bosiljku. Prvu u selu zovu Sito, a drugu Rešeto. ANTIĆ: Onda smo sve dogovorili. MIRO: Ako pristanemo. ANTIĆ: Ako pristanete. (Napravi kratku stanku.) Ajde, popij to. Odbacit ću te kući, pa ćeš mi odma dat pršut. MIRO: Oćeš li prespavat u selu? Da ti znam prinit kako se stvar razvija. ANTIĆ: Evo ti moja „vizitka“, pa ćeš mi na mobitel javljat novosti, a ja moran nazad u Split. MIRO: Pa, kako ćeš tako pijan vozit?! ANTIĆ: Rodijače, neću ja vozit, nego auto! Ono ti je vanka„automatik“. (Izdere se.) Jale, zbroji popijeno! Miro i ja smo „za puta“!
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=