Nova Istra

96 23. ŠOLJANOVI DANI Stjepan ČUIĆ tologije – bio sam članom redakcije Pitanja . Šoljan je poslao odgovor, to jest neku vrstu obrane Mihalića i poezije same. U redakciji smo raspravljali o tome objaviti ili ne jer je Šoljan uvijek bio upitan za tadašnje ideologe. Bio sam, naravno, za to da se objavi. Tadašnji glavni urednik, koji je inače bio korektan, predložio je da stvar malo „prespavamo“ i završio sastanak. Kolega Neven Mates, kad smo se razišli, izveo me nastranu i upitao: „Ti si za to da se objavi Šoljan?“ – „Naravno“, odgovorio sam mu. „Onda će biti objavljen“. A na sastanku jedino smo nas dvojica bili za to da se objavi Šoljan. Matesova stru- ka bila je inače ekonomska. I Šoljan je bio objavljen. Saznao je to ne od mene – ne znam od koga – i poslao mi poruku po jednome zajedničkom znancu. Poruka je bila kratka: „Hvala ti“. Ne znam je li Matesu poslao takvu poruku. Danas je, nažalost, nemoguće imati Šoljana, pa i Vjesnik . Šoljan kao kritičar još bi se i našao, ali naše današnje novine ne mare za književnost. Knjige se tretiraju tek kao proizvod, dakle – kao roba za tržište. Šoljana sam osobno upoznao 1980. Tad sam objavio kratki roman Dnevnik po novome kalendaru . Zaustavio me u Radićevoj ulici, nasmijao se i rekao: „Pisanje mi je obrnuto proporcionalno s mojim sadašnjim stanjem.“ Zbunio sam se, a on me upitao: „Nije valjda da se ne sjećaš svoje rečenice?“ Shvatio sam da je pročitao moj roman i zahvalio mu. Otad smo se češće viđali, uglavnom u Društvu književnika. Uvijek se zanimao za to što ima među mladima. Jednom mi je rekao: „Piši i objavljuj. Nećeš izvaditi štetu. Jebe se njima za hrvat- sku književnost!“ U Forumu 9. prosinca 1987. objavio sam nekoliko priča. Imale su satiričnu notu. Prolazio samTrgom ispred kavane Dubrovnik . Istrčao je za mnomMihalić.„Dođi na kavu, Šoljan je sa mnom. Hvali tvoje priče!“ Naravno da sam došao. Bila mi je čast i to što me Mihalić zove i to što me Šoljan hvali. To je, za tadašnje moje godine, bio domet. Šoljan je rekao:„Odlične su ti one anegdote u Forumu . Slavko ima smisla i za prozu.“ Naime, Mihalić je uređivao Forum , bila je to Šoljanova aluzija. Jednom smo se sreli u Radićevoj ulici, ispred kuće u kojoj je živio Krleža. Na fasadi je i spomen- ploča, koju je podignulo Društvo književnika. – Vidi – rekao je i pokazao na pročelje. – Što nas čeka. Stave nam spomen-ploču i odmah otvore birtiju. U kući u kojoj je stanovao Krleža i danas je prometna birtija, ali bilo koji gost ko- jeg bi se upitalo što je ono na pročelju, ne bi znao dok ne pročita. A i kad pročita?! Profesor Josip Matešić, tada šef Katedre za slavistiku u Mannheimu, autor odostraž- nog Rječnika njemačko-hrvatskoga , pozvao je nas nekolicinu hrvatskih pisaca na ko-