Nova Istra

65 Lojze KOVAČIČ NOVI PRIJEVODI A onda nas je kaznila: Giselu je udarila po ruci, a meni je zalijepila pljusku, tako da sam sav odrvenio te me namlatila bambusovim štapom, čime se Vati koristio za istresanje koža. Svi u kući mogli su čuti fijuk štapa i moj vrisak. „Nichts anstellen! Und wenn dich einer etwas fragt, nach mich rufen...“ 9 Rekao sam joj da je to lakše kazati nego učiniti. Ako me u šumi bilo tko nešto pita, što da učinim?„Das wird die Mama antworten...“ 10 Gisela se odsad morala s kanticom igrati ispod prozora, kako bi čitavo vrijeme bila mami pred očima.Ako bi se slučajno netko zaustavio i obratio joj se, mama je smjesta provirila kroz prozor.„Was möchten Sie von dem Kind?“ 11 , doviknula bi sva crvena od nervozne ljutnje. Kad bi u šumi, gdje bismo skupljali suho granje, srela nekoga tko joj se nije svi- đao, brzo bi nestala iza najgušćeg žbunja. Drugima bi izdaleka ukočeno klimnula glavom. Neke bi pozdravila s „Guten Tag“. Kod nekih bi na trenutak stala i popri- čala s njima, onoliko koliko bi si sama dopustila. Htio sam prosuđivati po ljudima... po njihovoj privlačnosti, starosti, odjeći... zašto bi jednima posvetila više, a drugima manje ljubaznosti... Ni po tome nisam uspio odgonetnuti njezino ponašanje... ni- sam se mogao pouzdavati u njene ocjene, nisu bile nimalo zanimljive... Žene koje još nisu bile majke bile su iste prema svima... nekakav neiscrpan izvor sveopće lju- baznosti... Za razliku od mama. Koje su bile škrte na riječima i stroge... glupe ili takve koje su stalno pjevale... neke su se odijevale sportski ili kao časne sestre... nekima je bio dovoljan mig pa da ih djeca poslušaju, a neke bi se na djecu derale iz svega grla... Jedino je Enricova mama bila ljubazna i tiha, kao lik istinske majke na slikama... Sva ta mamina druženja s ljudima i skrivanja pred njima popela su mi se navrh glave... ali morao sam za njom kao za lokomotivom... Na šumskoj čistini parala bi na novinskom papiru stare haljine i radila iz njih nove. Za Clairi, za sebe, za Giselu, za mene. Išlo joj je vrlo brzo od ruke! Znatiželjno je pogledavala onamo gore, u novu trokatnicu u kojoj je stanovala gospođa Gmeiner... Bila je Njemica. Rado bi s njom uspostavila kontakt. Što prije... Čekala je priliku, nije se htjela na- metati, prilika bi trebala doći sama po sebi. To sam razumio... Kad bi se nakupilo dosta prljavoga rublja, prala bi ga daleko od drugih, iza vapnare, duboko u šumi. Rublje je vješala na uže zategnuto o grane, napola u sjeni, napola na suncu. „Bleib bei derWäsche, daß sie sie nicht schmutzig machen oder stehlen.“ 12 Sjeo sam ispod rublja... hvala Bogu, i drugi su sjedili ispod rublja svojih mama i to nije bilo ništa posebno ili neobično. Na primjer, Enrico s kojim sam često razgovarao. Pričao mi je o luci u Trstu gdje je živio. Omoru kako je beskrajno. O peterokatnim valovima, 9 „Da mi nisi to više činio! I ako te tko što pita, pozovi mene...“ 10 „Na to će mama odgovoriti...“ 11 „Što želite od djeteta?“ 12 „Ostani uz rublje, da ga ne uprljaju ili ne ukradu...“