Nova Istra

64 NOVI PRIJEVODI Lojze KOVAČIČ „Was haben sie dich gefragt?“ 2 , pitala je čim bi se Gisela vratila. Gdje je moj tata? Te jesmo li naš lijepi namještaj iz Švicarske zaista ostavili na željezničkoj stanici?... Mama je problijedila.„Habe ich dir gesagt...“ 3 Sjela je na krevet. Samo što nije pu- kla, znao sam, ili se onesvijestila... O da, ona je bila spremna svakom i badava sašiti haljinu, bluzu, bilo što, samo da se nitko ne miješa u njen život. A sada se upravo to dogodilo... Lice joj je podrhtavalo od ljutnje i od straha. Strah je bio zarazan. Čak sam i sâm osjetio kako me počeo ispunjavati... Zar da tek tako prekinem sa svijetom? Dvorištem, Savom, šumom?... Mama više nije izlazila iz sobe, kad bi čula žene na dvorištu. Ako bi se dogodilo da bi se kojim slučajem našle vani kad bi ona izlazila, požurila bi takvom brzinom u šumu ili u vrt, kao da oko nje udaraju sami gromovi... Ni po vodu više nije odlazila. Pogotovo ne od onog jutra kad je kod korita zatekla jednog od Pestotnikovih momaka. Ovaj se ondje skrivao u zasjedi s trideset centimetara dugim nožem, kojim se htio osvetiti jednom od mlađe Štefove braće, čim se pojavi, zato što ga je sinoć pretukao letvom...„Das sind alle nur mor- dsüchtige Luder“ 4 , cmoljila je na krevetu. Prvi put u životu pokušao sam je utješiti. Bilo je to nešto jače od mene. Položio sam joj ruku na rame... „Warum sind wir hierhergekommen? Wo wir doch denWahl gehabt haben nach Deutschland oder Jugoslawien zu übersiedeln“ 5 , govorila je, ne osjetivši moj dodir... Zaustavila bi se kod vrata ili kod prozora. Osluškivala je.„Was sagen sie wieder? Über was lachten sie eben?“ 6 Nije čekala da joj prevedem. Jezik je razumjela kao glazbu... treskanje, pljuskanje, kotrljanje nekakvih zvončića... Podrugljivo... nadasve veselo... najčešće prijeteće.„Sie werden mir einmal etwas anstellen, weil ich Deutschin bin.“ 7 ... Žene su se počele žaliti zbog mene i Gisele. Zbog mene zato što sam prolio vodu iz vje- dra po stubama. Zbog Gisele zato što je lopaticom i kanticom razgrebla sav pijesak. Zato što smo se lađicama koje bih napravio savijajući papir igrali na ribnjaku, kad gospodara nije bilo kod kuće... Žene su sluškinji, koju nisu voljele jer je bila gos- podareva ljubavnica, pokazale stube i sve do zemlje raskopan pijesak na dvorištu... Stara gospođa Baloh otišla je i požalila se gospodaru jer sam čitavu granu dovukao iz šume u sobu te lišćem i grančicama posuo hodnik... Pozvali su mamu na gornji kat. Kad se vratila, vrisnula je: „Das möchte ich sagen: Ihr alle sind unverschämte Leute!“... 8 Gisela i ja jedva smo je pogurnuli unutra... bila je jaka kao motorkotač. 2 „Što su te pitale?“ 3 „Jesam li ti rekla...“ 4 „Sve je to ubilačka svojta.“ 5 „Zašto smo došli ovamo? Kad smo mogli birati hoćemo li se preseliti u Njemačku ili u Jugo- slaviju.“ 6 „Što opet govore? Čemu se sada smiju?“ 7 „Oni će mi nešto namjestiti, zato jer sam Njemica...“ 8 „Samo to vam želim reći: svi ste vi bezobrazni ljudi!“