Nova Istra

147 Barbara KLEPIĆ SUVREMENA KNJIŽEVNOST OTPUSNO PISMO Rekla sam joj da me odvede daleko. I pošalje tisuću poljubaca u pismu koje nikad neću primiti. (Ljubav, to su ionako vraška posla.) Rekla sam joj da mi kupi kartu za vlak. I da zaboravi. Da sam bila. Crvena. Žena. Razmažena. I da ću se odsada penjati po tvrđavama. Bosa. U suknjama do poda. Da neću glasno slušati Gainsbourga (Serge ionako govori same prostote) I da ću prekinuti s restoranima. Prekrižiti menije. Polupati tanjure. Račune probosti vilicama. Skupljat ću voće koje nađem u ljepljivim vinogradima... Vidjela me. Prosutu. Od težine suknje. Od slatkoće grozda. Kaže da sam bila kao Pietà. Koja je ustvari živa. I savršeno dobro pozira.